Ušiti rane od života: Dejvid Smol, Šavovi

Izdavač: Modesty stripovi
Godina izdanja: 2015
Tiraž: 1000 primeraka
Naslov originala: David Small, Stitches, a memoir

Čini se da je često citirana uvodna rečinica romana „Ana Karenjina“ primenjiva na svako delo u čijem fokusu se nalaze porodični odnosi. Čak i tamo gde se govori o srećnim porodicama, uvek postoji nešto što je razlog za patnju, jer nijedna porodica nije ista, ni potpuno srećna. Grafička novela „Šavovi“ prikazuje jednu američku porodicu koja krajem pedesetih godina živi u Detrojitu. Otac je radiolog koji je strastveni uživalac duvana, majka je domaćica koja povremeno odlazi da igra golf, a dvojica sinova odrastaju u materijalnoj sigurnosti. Ipak u ovoj porodici postoji nesloga i prećutana nesreća koja se nigde ne oglašava rečima, nijedan problem se ne rešava, a takav život ranjava i ozlede samo rastu sa godinama.

130910_small_savovi_k1
naslovnica stripa

Ova grafička novela Dejvida Smola je autobiografskog karaktera, na šta autor upućuje i u originalom naslovu odrednicom „memoir“. U „Šavovima“ govori o nekoliko trenutaka iz detinjstva kada mu je bilo šest, jedanaest, četrnaest i petnaest godina, nakon kojih sledi odlazak od kuće u šesnaestoj. Autor uspeva da svoje traumatično detinjstvo približi čitaocu kroz najvažnije momente koji su ga oblikovali kao čoveka, a to znači da je svojoj biografiji pristupio kao priči i iz nje izvukao glavne motive sa kojima svaki čitalac može da se empatiše. Iako pripoveda sa višedecenijske distance, Smol zadržava dečiju perspektivu iz koje se prikazuje svet kojem je pripadao, pa tako još iskrenije i snažnije možemo da doživimo težinu odrastanja u disfunkcionalnoj porodici, strahovitu bolest za koju je on saznao da je rak tek pošto su mu hirurškim zahvatom odstranili tiroidnu žlezdu i jednu glasnicu, kao i usamljenost u kojoj je rastao, otuđenost od sveta i ljudi koji komuniciraju bez reči, pasivnom ili direktnom agresijom. Iako je pripovedanje blisko dečijoj perspektivi, vizuelni izražaj nije ni malo naivan, teške nijanse sive dominiraju u strip poljima, a detalji na licima junaka i njihova facijalna ekspresija nadomešćuju one prećutane reči. Dok čitate ovu grafičku novelu, osećate da postoji još mnogo toga strašnog što vam autor nije ispričao o sebi, ali to ne utiče na razumevanje dela, već izaziva divljenje kako je uspeo da nam tako jasno približi svoj život da možemo potpuno da se saživimo sa njim, njegovim patnjama i njegovim snovima. Pripovedanje nas vodi kroz njegovo odrastanje, a kako njegov junak stasava, motivisano i u skladu sa njegovim godinama, obrađuju se različite teme, tako da na kraju imate osećaj savršene celovitosti. Kada je junak šestogodišnjak, prikazuje se svet mašte kojem dečak pribegava, opčinjenost „Alisom u zemlji čuda“, posebno Alisinom sposobnošću da odlazi u druge svetove. U tome se ogleda junakova potreba da beži iz realnosti, pa tako papir za crtanje postaje njegov portal kroz koji se, kao niz tobogan, spušta u drugi svet u kojem ima prijatelje i srećan je. Kada je junaku jedanaest, naziremo temu seksualnosti da bi se ona do kraja dela razvijala i povezano sa početnim motivom otuđenosti od sveta, jer Dejvid je tada skoro potpuno bez glasa i kao takav primoran je da bude posmatrač tuđih adolescentskih iskustava. Ova tema se dodatno produbljuje i komplikuje osvrtanjem na seksualnost njegove majke, koja se tek na samom kraju dela naziva lezbijskom, kao da do samog svršetka Dejvid Smol kao autor i Dejvid Smol kao junak ne sme da izgovori tu reč. Na strani sto i jedanaest postoji scena u kojoj se prikazuje okupljanje ženskog bridž kluba u njegovoj kući i to je jedini trenutak kada Dejvidovu majku vidimo nasmejanom, a sam pripovedač, držeći se i dalje perspektive dečaka koji još uvek ne razume i ne zna, kaže: „Na tim očaravajućim večerima bridž kluba, nešto se dešavalo sa mojom mamom. Pretvarala se u osobu koju jedva da sam mogao da prepoznam.“

david_small_stitches_str_060
bekstvo od realnosti, uranjanje u sliku

Ono što daje životnost ovom delu je što Dejvid Smol odstupa od suvog realističnog pripovedanja i daje sebi slobodu čak i u onim delovima gde to nije motivisano godinama njegovog junaka. On u petnaestoj godini odlazi kod psihoterapeuta, a taj trenutak je toliko važan za njega da zapisuje i datum i čas – 27. avgust, 15:00. U ordinaciji razgovara sa doktorom koji je predstavljen kao veliki Beli Zec iz „Alise u zemlji čuda“. Ovo mesto je važno jer se u njemu sudaraju realističnost biografskog pripovedanja i umetnički doživljaj sopstvenog života. Dejvid Smol je i u intervjuima naglasio koliko je taj trenutak bio bitan za njega, jer tada po prvi put čuje istinu i neko mu govori ko je on, neko mu otkriva njega samog i on postaje celovit čovek, autor, umetnik, Dejvid Smol. Terapeut je predstavljen kao beli zec jer je upravo on taj koji povlači Alisu u avanturu, iz dosadne stvarnosti u zabavu, a u Dejvidovom slučaju taj proces je obrnut, on iz ništavnosti i mraka nerazumevanja izlazi na svetlo i shvata svoj život u celovitosti. Od tog trenutka kreće njegovo izlečenje, a baš taj momenat je predstavljen sjajnom umetničkom slikom. Naime, u trenutku kada doktor izriče najveću istinu u Dejvidovom životu, on pada na kolena i obgrlivši doktorove noge počinje da plače. Nakon krupnog kadra na njegovo lice i prvu suzu, koja ga oslobađa i leči od dotadašnjeg života, sledi čitavih sedam strana i osamnaest različitih kadrova u kojima se vidi kako pada kiša, a tim slikama se zapravo prikazuje proces izlečenja i alegorična slika inteziteta plača zbog svega što je doživeo, posle čega njegov život kreće na bolje.

david-smol
autor Dejvid Smol

Zbog ovog mesta u stripu možemo čitavo delo, same „Šavove“, da doživimo kao fizičko otelotvorenje samoterapije kroz koju je autor prošao objašnjvajući sebi, pred očima čitalaca, šta je i ko je on. Upravo ta transparetnost i iskrenost od koje pripovedač ne beži je ono što daje takvu snagu ovom stripu i pošto ga pročitate, osetićete kao da vam je njegov autor neko blizak, prijatelj sa kojim ste odrasli i kojeg jako dobro poznajete. Svi mi nalazimo svoje načine da iscelimo rane, a Dejvid Smol nam sugeriše da su reči, da je priča sa drugima, najbolji način za to.

„Šavovi“ su dokaz da je strip zasebna umetnička forma koja omogućava katarzična osećanja i ima u sebi vrednosti najboljih romana i filmova. Strip je prvi put objavljen osmog septembra, dve hiljade i devete godine, a šest godina kasnije izdavačka kuća Modesty stripovi zadužuje čitaoce sa naših prostora ovim remek delom devete umetnosti.

Pas Maltežanin

    ________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!