Tri sene: Suočavanje sa smrću

„Na šta biste bili spremni da spasite svoje dete?“, napisano je na korici ovog stripa, a to pitanje, kao i citati iz recenzija na poleđini knjige, mogu da nas odvedu na stranputicu u shvatanju ovog dela.

tri seneU stripu „Tri sene“, francuskog autora Sirila Pedrose, koji je 2015-te godine, u prevodu Ilije Čanka, objavila novosadska izdavačka kuća „Komiko“, obrađuje se tema smrti, a u samom fokusu priče je smrt deteta. Zbog specifičnosti teme uvek postoji opasnost da će priča skliznuti u patetiku ili žalopojku, ali Pedrosa je izbegao sve ove opasnosti i ne samo da je stvorio jedinstveno umetničko delo, već je njim dokazao i da je strip, kao umetnička forma, dovoljno zreo i razvijen da bez problema može da obradi temu ovakve težine i složenosti.

Ali ovaj strip ne govori samo o Joakimu i njegovim roditeljima koji pokušavaju da pronađu način da ga zaštite od tri konjanika koji se jedne noći iznenada pojavljuju. Joakim i njegova porodica su u centru pažnje, a priče drugih junaka se ukrštaju sa njihovom, a svaka sporedna priča u sebi nosi motiv smrti, pa senka tri konjanika lebdi nad svakom od njih u različitom obliku. Tri konjanika, odnosno tri sene su zapravo simbolični prikaz smrti, poznat još od mitološke predstave trojstva koji ispreda niti sudbine (o čemu je malo detaljnije pisao Nikola Dragomirović u svom tekstu), a njihovo prisustvo u stripu stvara konstantnu napetost i daje na dinamičnosti čitave pripovesti.

Idilična priča o porodici koja živi na selu i provodi dane u radosti pastoralnog života menja se onog trenutka kada se pojave tri sene. To se oseća prvo u atmosferi, to je promena koje su svesni samo Joakimovi roditelji, junaci koji imaju svest o smrti, kao i strah od nje, odnosno bojazan za svoje dete. To se vidi u jako sličnim kadrovima sa početka stripa i onima na trideset i petoj strani: u obe situacije Joakim je veseo, trčkara po dvorištu, ali Luis, njegov otac, ne može više da uživa u njegovoj sreći, kao na početku priče, jer sada je svestan blizine opasnosti, suočen je sa njenim prisustvom i primoran je da razmišlja o tome. Dok Liza, Joakimova majka, odlučuje da prihvati neminovan ishod, Luis se odlučuje na akciju, na beg, i u tom kontrastu postoji napetost koja je prisutna do samog kraja: mi znamo da je Lizin izbor ispravniji, ali Luisov izbor nas vodi u avanturu i dalje razvija priču.

tri sene 2

Svi junaci ovog stripa, makar u jednom trenutku, u kontaktu su sa smrću ili nekim od njenih lica. Pojavljivanje tri sene aktivira radnju, potencijalna porodična drama o smrti deteta pretvara se u avanturističku priču o putovanju u neki drugi svet, a na tom putovanju srećemo katalog različitih likova iz čijih delovanja saznajemo o smrti, o strahu od nje, o njenom večnom prisustvu, o mogućoj koristi. Figure tri sene omogućavaju pripovedaču da psihološku dramu, sa kojima se suočavaju ljudi u pomisli na smrt, vizualizuje u akciju, u susret čoveka sa nečim nepoznatim. To se najbolje vidi u vrlo vešto vođenoj paralelnoj montaži, koja počinje na sedamdeset i sedmoj strani: tri sene jure na konjima, a Luis beži noseći usnulog Joakima. Scene se nižu tako da ostvare napetost potere, zaključujemo da sene progone Luisa i Joakima, a zapravo na kraju uviđamo da je Suzet Pik ta po koju dolaze, a zbog njenih reči „ovoga puta sam spremna“, možemo da zaključimo da je ona do tog trenutka uspešno izbegavala susret.

tri sene 4Priča je bremenita od simboličnosti: ukrcavanje na brod, kupovina mesta za zlatnike i ta barka koja preko reke, velike kao more, prevozi putnike, za koje starešina palube kaže da „dolaze na brod samo da bace kašiku“, aktivira još sličnosti sa mitološkim podtestom, Haronovom barkom i prelaskom reke Stiks. Ali ova paralela nije jednoznačna, ona služi kao osnova na kojoj se osobine ljudi različito manifestuju. Maleni čovek koji prodaje karte i koristi se tuđom nesrećom da bi zaradio je jedan od retkih potpuno negativno prikazanih junaka, prema njemu je čak i trgovac robljem čovečniji. On ima svest da je ukrcavanje na brod važno za svakog putnika, a kada izgovori „to je pitanje života ili smrti“ (str. 102), uviđamo da za njega to nema takvu težinu, već samo povod za zaradu.

Vrednost ovog stripa ogleda se u toj mogućnosti da se paralelno iščitava i kao jednoznačna pripovest i kao delo puno simbolike. Ukoliko tragate za znacima i vezama između prisustva tri sene i junaka priče, čak i one tri mrtve muve u Dimtrijevoj kutiji imaju svoju važnost. „Mi se vraćamo kući… tako je mnogo prošlo. Shvatate?“ reči su kojima stariji bračni par objašnjava svoje prisustvo na brodu (115 str.); oni zapravo putuju da bi u toj zemlji predaka sačekali kraj, a jezik kojim govore je takođe jezik Luizovih predaka, pa čin putovanja ima i simbolično značenje vraćanja poreklu koje imamo u maternjem jeziku. Već tu možemo naslutiti da se fokus priče polako premešta sa Joakima na njegovog oca Luisa i njegovu avanturu, simboličnu smrt i vaskrsavanje koje mora da proživi kako bi se vratio kući, onom pravomtri sene 3domu gde je Liza. U tom poslednjem susretu sa starcem, samozvaim baronom, koji mu ukrade život, vidimo još jedno lice ljudskog delanja pred smrću. Starac, iz straha od smrti ili želje da nikada ne umre, prevari Luiza i uzima njegovu životnu snagu za sebe. Pošto smo već otkrili da su tri sene zapravo tri devojke, bezazlenog izgleda i prijatne ljupkosti, pratimo njihovu  igru sa baronom. Lik barona služi da se u stripu progovori o ljudskoj zabludi da je moguće okoristi se tuđim životom zarad svog, zbog čega barona doživljavamo kao negativnog junaka, mada nam je jasno da je njegovo ponašanje motivisano nadasve ljudskom slabošću.

Pedrosa vrlo suptilno sugeriše da priča o tri sene nije samo priča o smrti, već priča o životnom ciklusu. Drvo, koje su Joakim i Luis posadili na prvim stranama stripa, izniklo je u ogromnu krošnju na kraju priče, a haiku stihovi koji je prate savršeno poentiraju pripovest ( str. 265). U jednom razgovoru Pedrosa navodi kako je strip inspirisan stvarnim događajem, smrću prijateljevog deteta, ali, kao što smo pokazali, ovaj strip nije samo priča o tome. Siril Pedrosa je uspeo da stvori jedinstveno delo koje se odlikuje svojom originalnošću kako u pogledu scenarija, tako i u vizuelnom prikazu. Autor gaji jedinstveni stil koji se kreće od karikaturalnog prikaza do detaljnog, znatno realističnijeg crteža, a zbog vešte upotrebe senki i linija, svaka slika ima težinu, oslikava atmosferu i emociju junaka. Ovim delom „Komiko“ je domaćoj publici priuštio mogućnost da uživaju u vrhunskom delu devete umetnosti, delu koje može da nas oslobodi, ili makar uteši, pred neminovnim dolaskom tri sene.

_____________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme ili donirajući nam stripove o kojima ćemo pisati. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!

Prvi ostavite komentar

Ostavi odgovor

Vaša E-mail adresa neće biti javno objavljena. Neophodna polja su označena sa *