Svetozar Tomić – Strip, poreklo i značaj

Izdavač: Forum, Novi Sad, 1985. godine
tiraž: 3000

 

Ukoliko tragate za knjigama koje bi vam pružile teorijski uvid u fenomen stripa kao umetnosti, ovo izdanje je dobar izbor samo u nekim aspektima, dok je u drugim potpuni promašaj.

strip-poreklo-i-znacaj-svetozar-tomic-1985-g
naslovnica knjige

Kako i njen naslov kaže, fokus ove knjige je na poreklu i značaju stripa, ali čini se da je autor mnogo više pažnje posvetio istorijskom delu i onim naznakama u istoriji umetnosti koji se retrospektivno tumače kao počeci stripa. Prvo od sedam poglavlja ove knjige bavi se značajem stripa i čitaocu daje uvid u veze između ove umetnosti i slikarstva, igranog i animiranog filma. U ovom poglavlju nalazimo ono što je glavna mana čitave knjige, a to je kataloško nabrajanje referenci koje se mogu povezati sa stripom, bez nekog dubljeg uvida i analize koja bi pojasnila u čemu je njegov značaj, šta je to novo u njegovom izrazu i kako se u njemu prožimaju te navedene veze sa drugim umetničkim izrazima. Još jedna od mana ove knjige je ton samog autora koji se ispoljava vrlo kavgadžijski kroz komentare kojima se obračunava sa svima koji ne vrednuju strip koliko bi trebalo, ili makar koliko autor očekuje da je potrebno. U segmentu „Šta podrazumevamo pod pojmom stripa?“, Svetozar Tomić navodi definiciju ovog pojma onako kako je ona objašnjena u „Maloj enciklopediji Prosvete“. U načinu na koji komentariše problematičnu definiciju (a da se ne osvrćemo na beznačajnost Prosvetine „Male enciklopedije“ kao nerelevantne za ovo pitanje), izražava se taj iritirajući ton koji se ponavlja u pojedinim deonicama knjige, a pri tome autor uopšte ne daje svoju alternativnu definiciju ovog pojma, već se zadovoljava time da u daljem tekstu navede kriterijume drugog teoretičara stripa čiji se stavovi suprostavljaju nekim tvrdnjama navedenim u ostatku delu knjige.

Ova odlika stila Svetozara Tomića prepoznaje se i u ostatku knjige. Autor teži da pruži jednostavan hronološki pregled istorije ove umetnosti, bez ličnog komentara ili sagledavanja činjenica iz pozicije savremenika u društvu koje je strip prihvatilo kao novi vid umetnosti i koje mu ukazuje nužno poštovanje. Ukoliko želite da saznate ko su autori gravura, brodšita, karikatura i drugih likovnih dela koja se uzimaju kao koreni stripa, u ovoj knjizi ćete naći njihova imena i neke od reprodukcija. Saznaćete i istorijat štamparske mašine i tehnike štampanja, što vam može dati uvid u neke tehnološke pomake koji su preduslovili postanak stripa. Ali ako uzmete u obzir da se ovaj monotoni način hronološkog izlaganja, bez direktne veze sa fenomenom stripa, razvija kroz tri-četiri poglavlja, možda je bolje da se odlučite za ovo izdanje samo ukoliko su vam baš te informacije neophodne.

Iako je knjiga objavljena 1985. godine, autorov pregled istorije se okončava na samom početku dvadesetog veka. Najviše se komentariše istorijat „Žutog dečaka“, toliko da se dovodi u pitanje da li je autor ove knjige posebno naklonjen ovom stripu, jer njemu posvećuje čitavo poglavlje, dok se na druge stripove samo osvrće, a „Malog Nema“, koji je možda i jedini strip iz tog vremena koji i dalje ima značaj i uticaj, uzgredno pominje u nekoliko rečenica. Čitava knjiga se završava poglavljem „Vremeplov stripa“ u kojem se navode bitne godine i događaji koji su ih obeležili kao značajne za strip. Opet pominjemo, knjiga je objavljena 1985. godine, a navedeni vremeplov počinje 1724. i završava se 1900. godine.

Ono što je korisno u ovoj knjizi su reprodukcije tih prvih stripova koje su uz prigodne komentare odštampane u velikom formatu, vrlo pregledno i funkcionalno. Od 130 strana ove knjige, pedesetak su posvećene reprodukcijama strip strana, a njihovo mesto u knjizi i sam izbor reprezentativnih radova je za svaku pohvalu. Prikazani su upečatljivi radovi kako svetskih, tako i domaćih strip autora, a u načinu kako su reprodukcije plasirane u knjizi, komentarima koji ih prate, kao i u vrlo dobrom izboru primera, vidi se da je Svetozar Tomić mnogo bolji poznavalc stripa nego što je njegov teoretičar. Šteta je što tekstualna strana knjige nije podjednako kvalitetna kao i njena vizuelna strana koja, iz perspektive savremenog čitaoca, predstavlja jedini razlog zbog kojeg ovo izdanje ima neki značaj danas.

Knjigu „Strip, poreklo i značaj“ otvara kratak predgovor velikog strip scenariste Sten Lija, što podiže očekivanja čitaoca o značaju same knjige. Međutim, u svom tekstu Sten Li je uspeo da iznese značaj stripa mnogo konciznije i interesantnije nego što je to uradio Svetozar Tomić u ostatku knjige, zbog čega bi, ako iko ikada bude razmišljao o štampi novog izdanja ove knjige, bilo neophodno promeniti njen naslov u „Poreklo stripa“.

Pas Maltežanin

    ________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!