Slučajni stripovi Granta Snajdera

Grant Snajder je strip autor i ilustrator koji od 2009. godine objavljuje svoje radove na blogu „Incindental comics“. Ako posmatramo njegov celokupni opus, čini se kao da su prve dve godine njegovog rada bile potraga za autentičnim stilom, a onda od septembra 2010. godine javljaju se prve naznake njegovog autorskog izraza – bogat kolorit, sažetost priče i sadržajnost koja proističe iz udurženog delovanja slike i teksta koji je prati. Snajder se okreće temama introvertnosti i apstraktnog sveta ideja, pa zato je u njegovim stripovima retko fokus na nekom događaju ili situaciji, već se celokupna radnja razvija kroz poigravanje sa početnom idejom ili vizuelnim dočaravanjem emocije.

embarrassment-final
boja kao sredstvo pripovedanja

„Slučajni stripovi“ su poput kratkih priča, a nekada nalikuju na pesmu, jer sve što je prikazano ima svoju ulogu u celokupnom doživljaju dela i može se primetiti da autor teži da sa što manje iskaže što više. Naslov stripa je najčešće sažetak radnje i u njemu se reflektuje šta je bila glavna ideja iz koje se razvila slika, dok su slike i tekst često neočekivani i kreativni dijalog sa idejom. Autor često uzima jedan motiv koji varira kroz slike tako da na kraju dobijete totalitet jedne teme koju nikada niste doživeli na taj način. On uspeva da u jednom motivu nađe mnoštvo lucidnih veza koje tako postaju celovita priča, a za čitaoca su te neočekivane konekcije jedan od izvora uživanja, jer otvaraju nove poglede na svakodnevne, poznate elemente koji oživljavaju u Snajderovom narativu. Takav postupak možemo primetiti u „Varijacijama prazne stranice gde se od osnovne slike praznog lista papira, preko mnoštva svakodnevnih belina, dolazi do kosmičke beline, a onda i totaliteta belog.

goodmorning-web
horizontalno kadriranje

Snajder odlično vlada sintaksom stripa, što se može videti u kreativnoj upotrebi strip polja i ujednačenom ritmu pripovedanja. Njegovi stripovi su najčešće ispričani u panelima tri sa tri, ali postoje varijacije i na ovaj oblik, koje su uslovljene platformom bloga ili samim medijem za koji je strip napravljen (novine, knjiga, veb sajt). Autorova kreativnost i inovativan odnos prema strip polju i njegovim ograničenjima primećuju se u dugačkim, horizontalnim poljima gde koristi tekst da uslovi ritam čitanja i usmeri čitaočevu pažnju. U stripu „Iznad buke“ autor u samo tri slike obrađuje čovekovu potrebu da bude primećen. Magija ovog stripa, i samog Snajderovog stila, je u tome što su promene u poljima stilizovane i motivisane, nisu napravljene zarad akcije i odlvačenja pažnje, već smisleno i sa dobrim razlogom. Iako je strip izdeljen na tri horizontalna polja, u samim poljima postoje tri nivoa dešavanja u kojima se javljaju sitne promene. Prvi je taj prostor iznad buke u kojem je na početku tekst, pa slabašni glas junakinje i ptica, a onda belina, dok je drugi nivo statičan i predstavlja buku glasova skupljenih u jednu masu nalik na oblak. U tom nivou promene su u rečima koje se javljaju u oblaku, a njihov oblik i font, kao i samo značenje, oslikavaju kakofoniju zvučnih nadražaja sa kojima se čovek suočava u modernom svetu. Na trećem nivou su ljudi u gradskoj vrevi, a junakinja na merdevinama se izdvaja svojom pozicijom, pa je čitaočeva pažnja na njoj. O kvalitetu Snajderovih stripova svedoči i to da nakon poentiranja imamo potrebu da još jednom pročitamo i sagledamo celu priču i doživimo svaki detalj.

Pored ova dva tipa strip polja, Snajder koristi i celu stranicu u kojoj je čitava radnja stripa, neizdeljena poljima i zasebnim kadrovima. Nekada je kadriranje izvršeno suptilno tako da unutar same slike zasebna strip polja doživljavamo mnogo prirodnije, kao deo celine, nalik na slučaj u „Unutrašnjem životugde su pojedinačne sobe u kući zapravo strip polja sa svojom radnjom i vremenom. Ali pored ovakvih, Snajder vrlo vešto koristi i stranicu bez ikakvih graničnika u kojoj su samo raspored vizuelnih elemenata i usmerena čitalačka pažnja ono što vodi radnju stripa. Tipičan primer je „Šetnja u parku“, a ovaj postupak možemo da pronađemo u nešto sirovijem obliku i u starijim radovima kao što je „Ko je bio na sinoćnoj svirci?“.

conflict-blog
kratka istorija književnih konflikta

„Slučajni stripovi“ crpe svoje ideje i motivsku građu iz umetnosti, najčešće iz književnosti (pogledajte Kafka In The Park“), popularne kulture, roditeljskog života i odnosa sa decom, a neretko i sve ove motive mešaju zarad potpuno nove i originalne priče (pogledajte omaž dadaizmu u „Dada Day“). Snajder često koristi obrte u završnim poljima stripa, vešt je u igrama reči, a kolorit nije samo deo vizuelnog, već u nekim slučajevima postaje i sadržinski deo, ono što pripoveda priču (pogledajte „Faze lubenice“). U ovim stripovima se pronalazi lirska sentimentalnost svakodnevice, autor veliča lepotu malih stvari, a čitanje i književnost postavlja na pijadestal ljudskih aktivnosti i dostignuća. U „Slučajnim stripovima“ najviše će uživati oni neobuzdane mašte, oni koji se smeju na dečije šale, oni kojima je čitanje način da se prenesu na deveti oblak.

Pas Maltežanin

    ________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!