Slobodan pad u biografiju Ljubomira Micića

Stripovi u kojima je biografija junaka nosilac priče nisu novina na domaćoj sceni. Međutim, „Slobodan pad“ Vladimira Veljaševića predstavlja unikatan rad, delom zbog izbora istorijske ličnosti o kojoj govori, ali još više načinom na koji je ta priča predstavljena.

Slobodan pad
            naslovnica stripa

„Slobodan pad“ je strip biografija koja govori o životu Ljubomira Micića, osnivaču avangardnog časopisa „Zenit“. Priča vodi čitaoca od njegovog rođenja, preko godina obeleženih Prvim i Drugim svetskim ratom, pa sve do kraja njegovog života, simbolično prikazanog kroz ilustraciju sunčevog zenita. Njegov život je sam po sebi dovoljno interesantan da posluži kao materijal za uzbudljivu priču, a ona se dodatno dinamizuje i dobija na vrednosti zahvaljujući Veljaševićevoj odluci da za glavno narativno sredstvo iskoristi piktograme.

Predgovori autora i Jelene Spasić služe kao uvod u Micićevu biografiju, ali i kao olakšice za tumačenje pojedinih stranica, jer Veljašević piktogramskim pripovedanjem simulira onaj osećaj koji je običan čovek imao u susretu sa idejama avangardnih pokreta kao što su zenitizam, dadaizam ili nadrealizam. Odlučivši se za minimalističko pripovedanje svedeno samo na simboličnu sliku, autor stavlja čitaoca pred izazov sopstvene imaginacije i analitičkih sposobnosti. Stranice su većinom podeljene na dva strip polja, a svaka slika se može posmatrati kao zaseban iskaz koji u spoju sa ostatkom dela dobija drugačije značenje, a tek kroz celinu se može utvrditi jasna pripovedna nit. Kako je istakla Dubravka Đurić u svojoj recenziji, Veljašević koristi jezik intereneta, piktograme koji su dobro poznata sredstva za komunikaciju unutar svetske mreže, pa će tako susret čitaoca koji ne poznaje u potpunosti ovaj jezik, simbole za deljenje („share“) ili skraćenu komandu „Crtl + P“, imati poteškoća da u potpunosti razume značenje slika. Upravo ovaj postupak nas približava onom običnom čitaocu koji se susreo sa Zenitom, časopisom koji je na svojim stranama objavljivao tekstove i likovne radove ne samo na sprsko-hrvatskom jeziku, već i na jeziku dopisnika iz Rusije, Francuske, Nemačke, Poljske i drugih zemalja i kultura. Ta sveopšta veza među narodima i kulturama koja je bila ideja pokretnica avangardnih pokreta doživljava svoju reinkranaciju kroz jezik ovog stripa.

19-dcc0b5a10a

Ovakav vid pripovedanja nosi sa sobom i dozu komičnosti. Autor kombinuje opštepoznate simbole svetske mreže sa slikovnim prevodom Micićevih ideja, kakava je ideja o barbarogeniju, pa tako na početku stripa u nekoliko slika vidimo prepirku između očinske figure i junaka stripa, a kontrast u oblačićima kojima komuniciraju nose u sebi dozu nonsens humora karakterističnog za ovaj period umetnosti. Ovakvim slikovnim prikazom radnja se kompresuje, što daje na dinamici čitanja, pa tako pojedine situacije iz Micićevog života, kao što je ona kada je optužen za širenje komunističke propagande, zbog čega je morao da izbegne u Rijeku, zgusnute su u svega nekoliko slika koje u sebi imaju i dozu tragikomičnosti.

slobodan pad 3

Zadivljujuće je kako je autor istom piktogramskom naracijom uspeo da prenese emocije iz potpuno suprotnih registara. Početak stripa obeležavaju jarke boje i dinamičnost pripovedanja, ali kako se bližimo kraju, tako i boja postaje sve bleđa, što sugeriše promenu atmosfere i menjanje sudbine samog junaka u susretu sa sve većim nerazumevanjem i neodobravanjem, predstavljenim čitavom kišom „dislajkova“ (str. 101). Jedna od najupečatljivijih scena je smrt Micićeve supruge, što je predstavljeno postepenim nestankom njene figure na istovetnim slikama u kojima je junak u istoj pozi za radnim stolom, dok figura drage nepomično stoji sve do trenutka kada je ona samo obris od crtica, a onda i praznina. Strip obiluje ovakvim poetičnim momentima, a za autora ove recenzije je najlepši onaj sa strane trideset i tri, na kojoj je prikazan cvet na kojem su latice nanizane na simbol planete Zemlje kao svetske mreže.

Ovim stripom Vladimir Veljašević je vrlo uspešno obuhvatio Micićevu životnu priču i preneo je čitaocima na takav način da i sam narativni postupak govori o posebnosti ovog čoveka, a izdavačka kuća „Besna Kobila“ je još jednom pokazala da prepoznaje inovativne ideje i da je edicija „Džambas“, posvećena srpskom stripu, reprezentativna tačka na našoj stripskoj i kulturnoj sceni.

_____________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme ili donirajući nam stripove o kojima ćemo pisati. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!

Prvi ostavite komentar

Ostavi odgovor

Vaša E-mail adresa neće biti javno objavljena. Neophodna polja su označena sa *