Početak sa kraja: Završni Inkal

Ako ste i vi nepoverljivi prema ideji da započnete strip serijal van prve epizode ili bez osnovnog znanja o priči, uveravam vas da je u slučaju „Završnog Inkala“ bolje da se ne obazirete na strah od nepoznatog, jer ovaj trotomni serijal je celovita priča koju možete proživeti i razumeti bez znanja o istoriji koja mu je prethodila.

Strip „Završni Inkal“, koji je napisao scenarista Alehandro Hodorovski, a nacrtao Ladron, objavljen je u tri vrlo luksnuzne knjige kao zajednički poduhvat beogradskih izdavačkih kuća Čarobna knjigai Darkwood. 

inkal 1
Naslovnica prvog toma

Možda bi jedan kratki predgovor najbolje rešio svaku nedoumicu za čitaoca kome je priča o Inkalu potpuno nepoznata, a to bi bila i jedina primedba koju imam na ovo izdanje, jer za novajlije u svetu stripa, kakav sam i ja, postojeće istovetno sažeto objašnjenje na kraju svakog toma nije baš dovoljno. Ali nakon što sam pročitao ceo serijal, drago mi je što sam u njega ušao bez ikakvog predznanja. Da budem potpuno precizan, znao sam da je Hodorovski sarađivao sa Mebijusem na ranijim pričama, znao sam da je sve to nekako povezano sa nikada snimljenim filmom „Dina“ („Dune“), ali nisam mogao ni da zamislim koliko je samo složena i duboka priča o Inkalu, Džonu Difulu i čitavom univerzumu u kojem oni obitavaju. Zato ponavljam i dodajem, ukoliko ste i vi nepoverljivi prema serijalima za koje ste čuli da su veliki i važni, a ne želite da tumarate po izdanjima bez reda – u slučaju Inkala možete slobodno da krenete od njegove završnice.

inkal 4
uvodna scena

Nakon što pročitate sva tri toma, dobićete uvid u složenost i strukturu sveta koji je Hodorovski osmislio, Mebijus oslikao u prvoj verziji, a Ladron svojim crtežom izneo na viši nivo. Već od prvog kadra koji preko čitave strane velikog formata prikazuje glavnog junaka kako pada naglavačke između futurističkih stambenih blokova Tere 2014, bivamo najsnažnije uvučeni u priču o Džonu Difulu. Prvi tom ima vrlo dinamičnu radnju i već do polovine stripa glavni junak izbegne neminovnu smrt nekoliko puta. Ta dinamičnost u radnji može da vas odvuče od uživanja u strip poljima i neverovatnim kadrovima koje oni nose, pa ćete možda, poput mene, tek u drugom čitanju uvideti koliko je Ladron maestralno oživeo priču Alehandra Hodorovskog. Kroz naraciju se provlače aluzije na prethodna dešavanja i događaje koji su doveli do trenutka u kojem se čitalac upoznaje sa pričom o Inkalu, pa iako nekada nećete biti sigurni da razumete sve o čemu govore, to vam neće onemogućiti da pratite radnju i shvatite priču. Ukoliko niste imali priliku da se upoznate sa Džonom Difulom pre ovog izdanja, vaša perspektiva će biti istovetna sa njegovom, jer i on se ne seća svoje prošlosti i kroz čitav strip on rekonstruiše dešavanja koja su prethodila i dovela ga do sadašnjeg trenutka.

Kompleksnost pripovesti o svetu gde se odigrava radnja može se naslutiti iz raznovrsnosti junaka, različitih priča koje se ukrštaju, kao i brojnih scenografija koje se smenjuju u okviru Tere 2014, kao i mesta koje Diful posećuje u svojoj avanturi. Odnosi među klasama, različite frakcije u tom futurističkom društvu ostaju nerazjašnjeni za novog čitaoca, ali to ne ometa razumevanje priče i predstavlja dodatnu mogućnost za dalje istraživanje i čitanje serijala koji su prethodili. Svi likovi su tako vešto dočarani da imate osećaj da svaki od njih nosi svoju ličnu istoriju i da je trenutak u kojem ih zatičete kao čitalac samo odsečak u mnogo široj priči i to stripu daje uverljivost i životnost. Zbog toga se čini da bi o svakom junaku, čak i onom najmarginalnijem koji se pojavi samo na jedan trenutak, mogla da se napiše dodatna priča.          

Iako bi se očekivalo da takav složeni svet zahteva okoštaliji narativ i akademsku ozbilnost u priči, lepota ovog stripa je u načinu na koji je ispripovedan. Radnja je puna akcije, a čak i u trenucima kada se dinamika usporava, čitalac ne oseća dosadu jer je jezik koji koriste likovi u komunikaciji oneobličen modernim terminima i luckastim frazama kakva je „Paleohriste“, koju Džon Diful uzvikuje u trenucima opasnosti. Potreba za ljubavlju i seksualnost kao važan motiv priče različito se prikazuju kroz čitav serijal, od kadra u kojem vidimo Difula kako u kadi uživa u futurističkoj pornografiji „Zooputes“ kanala do ljubavnog čina između njega i Luz de Gare na samom kraju serijala. Neke od scena su šokantne, kao trenutak u drugom tomu kada anđeoska verzija Difula biva silovana od strane neobuzdanih svemirskih pirata. Ipak, scenarista i crtač ostaju uvek u granicama umetničkog i nikada se ne koriste pornografiskim elementima za privlačenje pažnje, ali je tema seksualnosti i njene manifestacije vrlo prisutna u čitavom serijalu. Istakao bih eksplicitnu scenu iz drugog toma, sa osamnaeste stranice, kada paukolike mašine napastvuju žene sa Kornjačinog ostrva: u nekoliko slika oplođenje je prikazano kao jeziv čin koji zaokuplja pažnju svojom morbidnošću. To je možda i najesktremnija slika ovog tipa u čitavom serijalu, dok je na drugoj, šaljivoj strani, Gorgov neuspešni pokušaj da oplodi Luz de Garu u trećem tomu na četrdeset i trećoj stranici.

Prastaru, a možda i pomalo banalnu floskulu da će „ljubav spasiti svet“, nalazimo u ovom stripu kao glavnu silu dobra, ali zbog futurističkog okruženja i naučnofantastične tematike ona deluje potpuno novom i autentičnom. Radnje se prepliću i dopunjavaju tako da je glavni junak Džon Diful često i nevažan za uživanje u priči, jer je sama mitologija sveta koji je osmislio Hodorovski ono što pleni i okupira pažnju. Tri toma „Završnog Inkala“ su nalik na dramu u tri čina, gde prvi tom kroz uzbudljivu radnju vrlo vešto uvlači čitaoca u priču, da bi u drugom tomu dinamika bila usporena mnoštvom scena pregovora i retrospektivnih razgovora između junaka, a onda, u trećem činu, dolazi do najburnijih događaja koji razrešava čitav serijal.

„Čarobna Knjiga“ i „Darkwood“ su domaćoj publici predstavili ovaj biser francusko-belgijskog stripa u tri ukoričana toma velikog formata kroz prevod Ilije Čanka. Svaka knjiga ima različitu dominantnu boju unutar korica i ističe se lepotom dizajna i kvalitetom štampe. Iako ovaj serijal predstavlja završnicu priče o Inkalu, on je odličan povod za upoznavanje sa radom Alehandra Hodorovskog i njegovim uticajem na popularnu kulturu, kako filma, tako i stripa.

Pas Maltežanin

    ________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!

Prvi ostavite komentar

Ostavi odgovor

Vaša E-mail adresa neće biti javno objavljena. Neophodna polja su označena sa *