Paskal Rabate: tri slike iz „Zle berbe“

rabate_-_zla_berba_
        naslovnica stripa

Izdavačka kuća „Besna kobila“, u svojoj ediciji „Francuska veza“, 2015-te godine objavila je strip „Zla berba“ francuskog autora Paskala Rabatea, u prevodu Gorana Kostrovića. Ovaj strip je prvi put objavljen 1997. godine i svojim kvalitetom omogućio je Rabateu da ga svrstaju među najcenjenije autore francuskog stripa. Delo se odlikuje zanimljivim scenarijem, priča koja počinje kriminalističkim zapletom vešto je vođena ka svom razrešenju, a u tom putu upoznajemo živopisne likove i naličije jednog idiličnog mestašca u kojem se radnja odvija. Slažemo se sa komentarima nekih čitalaca da priča nakon prvog čitanja gubi na snazi i ne traži naknadna iščitavanja, ali Rabateov crtački stil, koji upoređuju sa filmskim kako zbog realistične grafike, tako i zbog odabira kadrova i skladne montaže slika, okupira pažnju i omogućava čitaocu uživanje u naraciji kroz slike, bez obaziranja na tekst.

U jednom od tih naknadnih čitanja, uvideli smo da u priči postoje tri slike koje, iako raspoređene na različitim mestima u stripu, prizivaju jedna drugu i, zbog svoje sličnosti u kadriranju i težini koju nose, ostvaruju mogućnost za paralelno čitanje. Te tri slike nalaze se na stranam 44, 59 i poslednjoj strani, broj 152. Na tim slikama Rabate koristi skoro identičan široki plan posmatran iz oštrog gornjeg rakursa, a na sve tri slike dominantni akter je Pjer Fera, novi župnik u Restinju. Na prvoj slici on je po prvi put u svojoj crkvi, kleči u molitvi pred oltarem. Do tog trenutka u priči, čitalac već zna za glavni zaplet, svađu između dve kuće koje se bave vinogradarstvom, a zna i za Pjerovo poreklo, odnos prema majci i strepnju koju oseća pred pozivom. U ovoj slici čitalac ga po prvi put vidi u činu vere, u onome što je njegov poziv i što ga čini sveštenikom. Ta slika je dokaz da Pjer Fera zaista ima iskren odnos prema Bogu i veri, a odabir baš takvog kadra i rakursa sugeriše da je on pred verom ponizan i skroman, onakav kakav bi i trebalo da bude čovek njegovog poziva i godina.

zla berba 3
        navedena slika sa strane 44

Sledeća slika se nalazi u četvrtom poglavlju na strani 59 i na njoj vidimo Pjera sa biciklom kako stoji pred ogromnom rezidencijom porodice Degelo. Degelovi su doživeli nesreću, glava porodice je poginula u nerazjašnjenim okolnostima i Pjer je došao da razgovara sa udovicom, a tom prilikom upoznaje i Filipa Degela, naslednika kuće. Iako iz nekoliko scena pre ovog trenutka Pjer može da nasluti kakvi su građani malog mesta, čiji je župnik postao, još uvek ne uviđa svu njihovu izopačenost. U ovom trenutku on je čovek koji veruje u svoj poziv i došao je da razgovara sa udovicom Degelo. Slika o kojoj govorimo, ukoliko je posmatramo u kontekstu sa prethodnom sličnom scenom iz crkve, sugeriše da je Pjer na usluzi ljudima, spreman je da im se nađe u problemu i da ih ohrabri u veri. Za razliku od scene u crkvi gde ga vidimo kako kleči, ovde on stoji (doduše, pored bicikla), ali ta poza nam pokazuje odlučnost u njegovoj akciji. Ta slika nam govori da je on na usluzi žrtvama, povređenima i neutešnima, ali čitaocima taj gornji, oštri rakurs sugeriše i da je Pjer tek maleni čovek pred događajima koji su se već odigrali i koji imaju svoju težinu, a veliki su, poput Degelove vile.

zla berba
naslovnica originalnog izdanja

Kako se priča razvija prema svom koncu, tako vidimo da je svaki novi korak koji Pjer Fera pravi u pokušaju da pomogne, ili se makar približi meštanima, osuđen na propast i vodi u tragiku. Iz poglavlja u poglavlje uviđamo koliko je nemoćan pred prirodom ljudi koji ga okružuju, nesposoban je da razreši njihove odnose, a nema dovoljno autoriteta da utiče na njihove grehove ili ih prekori. Svaki pokušaj, čak i bezazlen poput puštanja audio snimka zvona na nedeljnoj misi, završava se porazom. Ipak, Pjer ne odustaje od poriva da pomogne svojim vernicima, pa sve dublje srlja onom stazom popločanom dobrim namerama. Ta želja da verom preobrati i spasi svoje meštane, vodi do poslednje slike u stripu, kadra na strani 152, gde vidimo župnika kako sedi oborenog pogleda pred kućom porodice Renar. U dvorištu, na snegu, leže dva prekrivena tela, sinovi gazde Renara, čiju je smrt Pjer nesvesno prouzrokovao željom da ih ispovedi. Ta poslednja slika u priči nam daje konačan dokaz o njegovoj nemoći. Ovaj prizor ostavlja gorčinu na kraju čitanja, jer i pored brojnih komičnih trenutaka, čitaocima je jasno da je Pjer Fera poražen, omanuo je u svim pokušajima da pomogne vernicima, ostao je malen i nemoćan, kako pred Bogom, tako i pred ljudima i njihovim zlom.

Zbog ove tri slike o kojima smo govorili, čini nam se da je originalna naslovnica stripa, u kojoj malena figura sveštenika podređena zlokobnim glavama Filipa Degela, inspektora Derjena i gazde Renara, podesnija i bolje sugeriše atmosferu priče i njenu psihološku težinu, dok naslovnica na domaćem izdanju više teži kriminalističkom žanru. Ovaj strip je odličan uvod u Rabateova dela objavljena kod nas (Ibikus, Besna kobila, 2013) i za nas ima poseban značaj. Ukoliko i dalje niste sigurni da li da se posvetite ovom stripu, preporučujemo vam detaljniju recenziju Branke Malenice, a mi usvajamo ovo delo u našu kolekciju na „Devetom oblaku“ kao jedno od dražih strip izdanja.

________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme ili donirajući nam stripove o kojima ćemo pisati. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!

Prvi ostavite komentar

Ostavi odgovor

Vaša E-mail adresa neće biti javno objavljena. Neophodna polja su označena sa *