Istorija u stripu: Sarajevski atentat

 

Boris Stanić, Gvido Van Hengel – Atentat, s one strane patnje
Besna kobila, Zemun
Tiraž: 700 primeraka
edicija Džambas, 2015. godine

 

atentat_vv
naslovnica stripa

Istorija se bavi faktima, opisuje događaje i poziva se na izvore, a umetnost je namenjena ljudima koji osećaju, govori uvek o čoveku, uvek o pojedincu koji je upleten u događaje koji se tek sa vremenske distance nazivaju istorijskim. Izdavačka kuća Besna kobila objavila je grafičku novelu „Atentat – s one strane patnje“ (2015) u kojoj se atentat na Franca Ferdinanda, koji će postati prelomni trenutak novovekovne istorije, sagledava iz perspektive pojedinaca, mladićâ koji su učestvovali u atentatu, sa blagim akcentom na sudbinu Gavrila Principa. Ovaj strip nam daje mogućnost da iz nekoliko perspektiva sagledamo atentat, ne samo iz uglova različitih junaka, već i iz različitih pripovedačkih perspektiva.

Holandski istoričar Gvido Van Hengel (1984), scenarista ovog stripa, u predgovoru ističe da je tema atentata već obrađena u mnogim istorijskim knjigama, a da je njegova i Stanićeva namera da je ispričaju „iz ugla ljudske tragedije“, što objašnjava i podnaslov stripa. U žiži interesovanja su članovi Mlade Bosne koji su učestvovali u atentatu, ali njihove sudbine nisu prikazane jednostrano, već se navodima iz istorijskih izvora (zapisnika, pisama i svedočenja) ostvaruje osećaj nepristrasnosti, pa nam lične tragedije ovih junaka na jedan ljudskiji, mnogo bliži način, dopunjavaju istorijske činjenice.

14144756551_ec5328fd8b_b
upečatljivi ekspresionizam

Prvi svestki rat je sam po sebi zanimljiva tema za obradu, ali likovni izraz Borisa Stanića je ono što ovoj temi daje posebnu magiju. Njegov ekspresionistički stil varira kroz čitavo delo, na trenutke je šokantno nemaran, a u nekim momentima je blag i prijatan, a baš u tom variranju stvara se vrlo sugestivna atmosfera koja nosi u sebi teške i duboko potresne emocije. Već od prvih strana, kroz čije široke planove ulazimo u Sarajevo sa početka dvadesetog veka, masni otisci boje i nepravilne linije crteža stvaraju u čitaocu osećaj nemira, a taj osećaj se samo pojačava kroz dalje čitanje. Lica junaka su retko kada jasno oslikana, a ukoliko ih međusobno uporedite, uvidećete da čak i u slučaju istog lika njihov izgled se menja, preliva i stapa sa okolinom. Ovaj postupak je novina u našem stripu i na neki način je izazov za razumevanje i doživljavanje, ali on zasigurno nije odraz Stanićevog neznanja, već promišljene namere, ličnog stila i autorskog pečata. Facijalna ekspresija junaka, krupni kadrovi na njihove zube, raskrvavljena lica, pogotovo njihove oči, sve zrači turobnim osećajem i tek u dve slike možete za trenutak pronaći mir.

Scenarista i crtač su našli savršenu meru da i ritmom pripovedanja dočaraju tragičan osećaj čitavog dela, čime je ovaj strip u potpunoj harmoniji od početka do kraja; mislim konkretno na sled scena i kako u stripu postoji balans između mesta sa akcijom i trenutaka za razmišljanje. Čabrinovićev pokušaj atentata opisan je detaljno, iz više uglova, sa dužim uvodom i brzom smenom kadrova, praćen eksplozijom i povicima pobesnele mase, dok je ono što prethodi Gavrilovom pucnju, kao i  sam atentat, potpuno bez zvuka. Postoji blago ubrzanje u smeni kadrova na strani trideset i pet, čime se dočarava uzbuđenje i trenutak odluke pred pucanj, ali naredne četiri strane svojim belinama usporavaju radnju i daju osećaj potpunog mira, tišine. Krupan kadar Gavrilovog lica sa zatvorenim očima je najtiši i najmirniji trenutak ovog stripa i u čitaocu stvara osećaj da se u ovoj tački spojilo sve što je prethodilo ovom događaju i sve ono što je usledilo nakon atentata, kao da je Gavrilo Princip potpuno svesno izabrao i prošlost i budućnost. U ovoj slici se sudaraju istorija i umetnost, jer moramo se zapitati da li je jedan devetnaestogodišnji mladić mogao da pretpostavi (da zna?!) šta će uslediti nakon njegovog pucnja.

Pripovedači manipulišu hronologijom, kao i znanjem samih čitalaca, pa radnju pomeraju i predstavljaju iz nekoliko perspektiva. Nakon Gavrilovog atentata opet vidimo Ferdinanda i njegovu ženu, oni su živi i prisustvuju prijemu na kojem im gradonačelnik Sarajeva izražava želje dobrodošlice i govori koliko su svi srećni zbog njihove posete. Apsurdnost čitave te scene na četrdeset sedmoj i četrdeset i osmoj strani daje još jednu dimenziju tragičnosti ove priče, ona na trenutak postaje tragikomična. Ali to traje jako kratko, jer odmah nakon toga sledi vraćanje na ishod atentata i nakon niza scena u kojima su ljudska lica prikazana kao fantazmagorije, nešto sablasno i zastrašujuće, na dvolisnici vidimo ubijeni par kako u miru leži u pogrebnim kovčezima. Ta scena je drugi tihi i mirni momenat ovog stripa, povezuje se sa Gavrilovim mirom na prethodnim stranicama, a te dve scene su vizuelno prijatne i nalikuju na mala ostrva u okeanu crnog mastila koje se razliva po stranama.

14569426530_18d6ca3c3d_z

Ostatak stripa predstavlja događaje koji su usledili nakon atentata, kao i sudbine glavnih učesnika. U ovom delu se najviše ukrštaju pripovedačke perspektive, dokumentaristički narativ se kombinuje sa lirskim vizuelnim izrazom, što se najbolje može primetiti u dočavanju Gavrilovog sna, ali ta istoričnost je uvek u službi postizanja specifične emotivnosti, pa tako pismo Danila Ilića njegvoj majci  pečatira još jedan deo tragičnosti – prikazuje se patnja roditelja i kako je nešto što se danas posmatra kao materijalni dokaz u rekonstrukciji događaja, u tom trenutku bilo nešto mnogo više od toga. Radnja je vezana za tamnicu u kojoj su junaci, ali se povremeno javljaju slike sa ratišta, poput malih flešbekova iz kolektivne svesti naroda. Vizuelno predstavljanje Gavrilovog lika, posebno njegovog lica, menja se i tamni do potpunog neraspoznavanja, čime se dočarava teška bolest koja je pratila njegovo služenje kazne. Strip se završava njegovom smrću, a ona na kraju dolazi skoro kao olakšanje, jer posle niza vrlo teških, sugestivnih crteža, nastupa konačni, potpuni mrak. Kao čitalac imate osećaj da ste i sami proživeli deo patnje ovih ljudi, običnih pojedinaca od krvi i mesa koji su se u svom krhkom malom životu našli među zupčanicima istorije.

„Besna kobila“ je učinila svojevrsni izdavački podvig objavivši ovo delo u sedam stotina primeraka sjajnog tvrdokoričenog izdanja, a Boris Stanić i Gvido Van Hengel su pred čitalačku pubiku postavili izazov, jer crtež nije nimalo lak, a priča, i pored opšte poznatosti teme, kao i retkih, sitnih manjkavosti u tekstu, uspeva da izazove snažnu empatiju kod čitaoca, a taj osećaj je na trenutke vrlo potresan. No, to je i poenta svake umetnosti, a ovaj strip je pravi primer snage koju deveta umetnost ima. Više o samom stripu i njegovim autorima možete čuti na ovom snimku sa promocije u Kragujevcu, a ako ste zainteresovani za ratnu tematiku u stripu, preporučujemo vam ovaj tekst na blogu Kaiševi.

Pas Maltežanin

    ________________________________________________________________________________

Ukoliko vam se dopada naš blog, možete nas podržati preko Patreon platforme. Za najnovije informacije pratite nas na fejsbuk i tviter stranici. Delite tekstove sa ljudima koji vole i tek treba da zavole strip. Uživajte na Devetom oblaku!